Brezina guba

Godine 1991. na glečeru Val Sanales u Italiji otkriveno je mumificirano telo čoveka. Nazvan je Oci (Eci) – ledeni čovek. Živeo je pre 5300 godina. Sa sobom je nosio gljivu, Fomitopsis betulina (ranije Piptoporus betulinus). Naučnici veruju da je Oci ovu gljivu koristio za lečenje, jer je činjenica da je upotreba ove gljive u tradicionalnoj medicine posebno duga u Rusiji, Baltičkim zemljama, Mađarskoj, Rumuniji… Brezova guba raste kao saprofit, na mrtvim stablima breze, a povremeno i kao parazit živih stabala.

Sastav:

– 17 masnihkiselina, polisaharidi, bio molekulisaantioksidativnim svojstvima;
– Askorbinska kiselina, beta karoten i likopen;
– Alfa i beta barbaten (koga nema u drugim gljivama);
– Šećeri (d-arabinitol, d-manitol, alfa trehaloza, duacen).

Delovanje i upotreba:

Gljiva pokazuje antiinflamatornu aktivnost, antibakterijsku aktivnost (piptamin) i protektivnu aktivnost.
Brezova guba je antivirusna, antibiotska, antikancerogena i stiptikna (zaustavlja krvarenje) gljiva.
Preporučuje se kod: bakterijskih infekcija, posebno Escherichia coli, kao suplementacija kod određenih malignih bolesti, kod jačanja imuno sistema i za čišćenje od
parazita.

Poreklo gljive:

Brezovu gubu beremo u šumama Vlasine, na ekološki čistom podneblju.